Истурена топовска кула Источног подграђа Доњег града носи име према браћи Јакшићима, средњовековним племићима, познатим из народног предања и јуначких епских песама. Подигнута је почетком друге половине 15. века, са положајима за топове који су бранили северни прилаз граду и у кулу их је могло стати 15. Јакшићева кула била је повезана са подграђем подземним ходником, који је, нажалост, у великој мери преправљен приликом њене реконструкције.

У ратовима крајем 17. века кула је делом порушена и уграђена у новије фортификације. Њени остаци откопани су 1936. године, након чега је у целости реконструисана. Премда је обнова куле изведена над откривеним остацима, спољна обрада зидова, као и распоред прозора – топовских отвора, изведени су произвољно.

Према облику и функцији, Јакшићева кула идентична је Кули Небојши у пристаништу, само је од ње пропорционално мања.

Ископавањима Јакшићеве куле 1936. године практично започињу археолошка истраживања Београдске тврђаве.

Костурница бранилаца Београда налази се у зиду испод Јакшићеве куле. Изграђена је 1937. године после реконструкције куле и приликом изградње цркве свете Петке. У костурници су смештени посмртни остаци српских бранилаца изгинулих приликом одбране Београда 1914-1915. године.