Чесма Мехмед-паше Соколовића представља једину задужбину овог знаменитог турског везира у Београду. У време када је подигнута, између 1576. и 1577. године, овај део тврђаве изгледао је потпуно другачије, па се чесма налазила у рову, испод моста који је водио ка главној капији замка (остаци ове капије налазе се насупрот чесме).

Чесма је направљена као уметничка грађевина са декоративном фасадом, а у њеном средишту налази се резервоар за воду. На овом месту заправо се завршавала водоводна линија која је повезивала Београд са извориштима у околини. Све три слободне фасаде Мехмед-пашине чесме биле су стилизоване, с предње стране имале су по једну нишу са каменим коритима, док су на местима из којих су излазиле луле за воду биле постављене украсне рељефне плоче. Корито је исклесано од камених плоча, повезаних гвозденим спојницама.

Чесма је изгубила свој некадашњи изглед крајем 17. века, приликом грађења Дефтердарове капије и уклањања остатака замка. Тада су президани њени горњи делови и подигнут је нови зид између капије и чесме, украшен са двема плитким нишама. Такође, у време аустријске окупације изграђен је нови водовод са засвођеним ходником, чији се делови могу видети местимично на тврђави, а један од улаза у овај ходник налази се крај саме чесме Мехмед-паше Соколовића. Чесма је недавно обновљена, али њено коначно уређење тек предстоји.

***Мехмед-паша Соколовић био је важна личност Османског царства. Пореклом Србин, рођен је у селу Соколовићи у Херцеговини, а школовао се у манастиру Милешеви код Пријепоља. Са 15 година одведен је у јаничаре, а захваљујући изузетним способностима примљен је у дворску службу и стекао поверење султана Сулејмана Величанственог. Године 1565. постаје велики везир (султанов саветник), што је била највиша титула у царству. Лични утицај Мехмед-паше Соколовића нарочито је дошао до изражаја у време султана Селима, после чије је смрти доспео у немилост његовог наследника и страдао као жртва атентата. Учествовао је у бици на Мохачу 1526. и опсади Беча 1529. године, као и у рату против Персије и опсади Багдада 1545. По његовом наређењу изграђен је мост преко Дрине у Вишеграду, који је описан у роману „На Дрини ћуприја” нобеловца Иве Андрића.

Радови на реконструкцији и рестаурацији овог споменика извршени су 2017. године по пројекту Завода за заштиту споменика културе града Београда.