Капела Свете Петке, заједно са Црквом Ружицом, представља једно од најпоштованијих светилишта у Београду. Подигнута је над извором који се још од средњег века сматрао чудотворним, повезујући се са култом Свете Петке.

Није познато како је изгледала првобитна капела саграђена на овом месту, од које је остао сачуван само засвођени простор над самим извором. Садашња капела подигнута је 1937. године, према пројекту архитекте Момира Коруновића. Грађена је у духу српског средњовековног црквеног градитељства и веома добро је уклопљена у амбијент Источног подграђа. У цркви су у прво време постојале фреске, које су доста брзо пропале, па је уместо њих цео ентеријер украшен мозаицима. Уз капелу се некада налазио и конак, који је порушен у току англо-америчког бомбардовања 1944. године. На његовом месту подигнута је садашња зграда.

Света Петка, преподобна мати Параскева, рођена је у близини Цариграда на самом крају 10. века. Свој испоснички и анђеоски живот провела је у јорданској пустињи, где је отишла после смрти родитеља. Пред крај живота вратила се у родно место, у коме се и упокојила. Њене чудотворне мошти сељене су више пута. Крајем 14. века, залагањем кнегиње Милице, мошти су најпре пренете у Крушевац, а затим у новоизграђену српску престоницу, Београд. После освајања Београда 1521. године, султан Сулејман наредио је да се велики део градског становништва пресели у Цариград, дозволивши притом да оно са собом понесе драгоцене реликвије – мошти свете царице Теофане и Свете Петке, као и икону Богородице. Данас се мошти Свете Петке налазе у граду Јаши у Румунији.

Српска православна црква слави дан Свете Петке 27. октобра

Пројекат за цркву урадио је архитекта Момир Коруновић. Приликом копања темеља за цркву свете Петке ископане су кости српских војника погинулих приликом одбране Београда 1914-15. године, које су потом пренете у костурницу саграђену у бедемима Јакшићеве куле.