Пристаниште се пружало са спољне стране североисточног бедема, од Куле Небојше. Његов постанак се везује за владавину деспота Стефана Лазаревића. Уз пристаниште су се налазиле царинарница и рибља пијаца. Аустријском реконструкцијом Тврђаве у XVIII веку пристаниште је претворено у затворену ратну луку, која је једним каналом била повезана с Дунавом. Пошто су Турци поново загосподарили Београдом, канал је преграђен посебном капијом која се затварала гвозденим решеткама. Остаци пристаништа били су видљиви до крај XIX века.