Бронзана фигура мушкарца са плаштом јесте споменик деспоту Стефану Лазаревићу, који представља својеврсну успомену на знаменитог српског владара, књижевника и градитеља, за чије владе је Београд први пут постао престоница Србије.

Деспот Стефан, син кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице, наследио је Србију којој је бој на Косову нанео тежак ударац и која је морала да призна врховну власт турског султана. Као један од доказа вазалне покорности, кнегиња Милица послала је у султанов харем своју најмлађу кћи, Оливеру. Деспот Стефан поштовао је вазалну заклетву све до 1402. године, када је, после битке код Ангоре, султан Бајазит пао у татарско заробљеништво. У то време настаје заокрет у деспотовој спољној политици, те он постаје угарски вазал, како би имао заштиту једне моћне хришћанске државе. Угарски краљ Сигисмунд (Жигмунд) Луксембуршки тада му даје на управу Београд, где деспот сели српску престоницу из Крушевца. Београд је улогу главног града имао свега 23 године, до деспотове смрти 1427. године.

Изненадна смрт деспота Стефана зауставила је процес прерастања тврђаве у град. Београд је, према ранијем уговору, враћен Мађарима, а нова престоница Србије убрзо је подигнута у Смедереву.

Скулптуру деспота, високу 3,20 м, израдио је београдски вајар Небојша Митрић, а откривена је 1982. године.