Главни улаз у Горњи град данас представља капија са Сахат кулом. Кула са сатом била је препознатљив детаљ у турским чаршијама, док се у тврђавама јављала сасвим ретко, тако да се ова београдска кула по томе може сматрати неуобичајеним примерком. Подигнута је средином 18. века и одликује се елементима барока – тада водећег правца у европској архитектури. Београдска Сахат кула висока је 27,5 метара. На плановима из последње деценије 18. века описана је као „кула са сатом под којом је једна стражараˮ и „висока кула са куполом која је прекривена лимом на немачки начинˮ.

Часовник има централни механизам и тегове, као и два гонга, а између два навијања може да ради око недељу дана. Сахат кула у целини је сачувана у свом изворном облику, а сатни механизам обновљен је 2002. године, те сада ради на савременим принципима.

Познати турски путописац из 17. века Евлија Челебија забележио је да се звук звона Сахат куле чује из даљине чак и када се путник налази на читав дан хода преко Саве.