Настао је двадесетих година XV века за потребе одбране града са река, од западног подграђа до Куле Небојше. Овај бедем био је најслабији, што је било кобно за одбрану Београда 1521. године. Од краја XVII века Турци су почели радове на реконструкцији приобалног бедема, који су настављени и у време аустријске окупације. Стари средњовековни бедем је делом президан, а делом уклопљен у нову фортификацију. У оквиру бедема налазиле су се Водена капија I и II. У Првом и Другом светском рату бедем је оштећен, посебно 1942. године, када је железничка пруга проширена за потребе транспорта војске и опреме.