Скулптура „Слепи гуслар“, једини сачувани део споменичке композиције Споменика Карађорђу, који је био на Калемегдану у периоду од 1913. до 1916. године, откривена je у среду 11. новембра 2020. године, на Калемегдану.
Споменик су свечано открили заменик градоначелника Београда Горан Весић и директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић. Свечаности је присуствовала и директорка ЈП „Београдска тврђава“ Марија Рељић.
Идеја о врачању скулптуре Слепи гуслар потекла је од недавно преминулог археолога др Марка Поповића који је заједно са ЈП „Београдска тврђава“ и Музејом града Београда пронашао скулптуру. Скулптуру „Слепи гусар“, рад вајара Паскије Пашка Вучетића, у оригинално стање вратио је вајар Зоран Кузманвић, а изливени су делови који су недостајали – део малог прста, део гусала и штап. Бронзана скулптура „Слепи гуслар“ висока је 200 цм и налази се на постаменту од камена висине 40 цм.

Скулптура „Слепи гуслар“, рад вајара Паскије Пашка Вучетића, једини је сачувани део споменичке композиције Споменика Карађорђу на Калемегдану, подигнутог 13. августа 1913. године, а срушеног 1916. године од стране аустроугарских окупационих снага, које су на том месту намеравале да подигну споменик сопственом владару Фрањи Јосифу.
Након завршетка Првог светског рата, на месту демонтираног Споменика Карађорђу, 1930. године подигнут је Споменик захвалности Француској, који је 2018. године средствима Влада Републике Србије и Републике Француске у целини обновљен. Исте године, у склопу радова на санацији и рестаурацији, изведени су и опсежни радови на уређењу парковских површина парка Велики Калемегдан у прилазним зонама и непосредној близини Споменика захвалности Француској, које су отвориле могућност да се овај простор у својој историјској слојевитост адекватно обележи.

Скулптура „Слепи гусар“ враћена је на Калемегдан, на иницијативу Завода за заштиту споменика културе града Београда, а по одлуци Скупштине града Београда и Комисије за споменике и називе тргова и улица града Београда.