Изложба „ГЕОНАСЛЕЂЕ – ПРИЧE О ПРОШЛОСТИ – КАЛЕМЕГДАНСКИ РТ“ се може погледати до краја септембра 2022. године на платоу код споменика „Победник“ када ће бити спуштена на Доњи град Београдске тврђаве.

Геолошки профил Калемегдански рт, познат је још од XIX века, када су на овом локалитету проучавани седименити баденске старости. Има облик антиклинале (наборни облик који у језгру има најстарије слојеве) и на њему су откривени песковити, спрудни и субспрудни типови развића баденске старости.

У основи антиклинале налазе се пескови раковичког типа који навише прелазе у слабовезане пешчаре, а на крилима антиклинале се јављају лапоровито-песковити кречњаци који се појављују као плочасти и банковити. Највише делове стуба баденских творевина чине масивни спрудни кречњаци тзв, лајтовачки кречњаци. Кречњаци су део једног од највећег спруда на територији Београда, који се пружа центром града, а на површину избијају само на Ташмајдану и Калемегданском рту.

У свим заступљеним седиментима миоцена пронађен је и идентификован велики број фосила, на основу којих је извршена реконструкција палеорељефа и динамике промена у току баденске епохе.

Ова изложба је направљена са циљем да информише јавнст о томе да је Калемегдански рт сврстан у I категорију заштићеног подручја међународног, националног односно изузетног значаја у циљу очувања седимената миоценске старости, који представља природну реткост, јединствен остатак медитеранског стадијума јединственог у историји Панонског мора. Калемегдански рт има и свој историјски значај за Београд јер је вероватно ова кречњачка стена заслужна за име које носи наш главни град од доласка Словена на Балкан почетком седмог века. Белина кречњачког гребена са остацима рановизантијске тврђаве која се гледана одоздо морала јасно истицати у околном пејзажу бедемом и кулама грађеним од камена истог геолошког састава и боје, је без сумње одредила и ново име граду, Бели град – Београд.