Куће у Сингидунуму изгледале су као куће у осталим римским провинцијама. Камен за изградњу вадио се у каменолому на Ташмајдану или Топчидеру. Куће су имале више просторија: вестибил, табилиум, кубикулу, триклинину, што је зависило од богатства и величине. Централни део куће био је атријум, са базеном у коме се сакупљала кишница која је пропуштана кроз …
Налази медицинских инструмената (пинцете, скалпели, специјални ножеви, куке, мале кашике), као и печат једног очног лекара (пронађен у Доњем граду) указују на постојање медикуса који су бринули о здрављу становника Сингидунума. Неки од инструмената, уз мале ваге, имали су примену и у фармацији. Професија медикуса подразумевала је и познавање фармакологије, спајање лекова и ароматичних мелема. …
Белина кречњачког гребена са остацима рановизантијске тврђаве која се гледана одоздо морала јасно истицати у околном пејзажу бедемом и кулама грађеним од камена истог геолошког састава и боје, нема сумње је одредила и ново име граду, Бели град – Београд». Г. Марјановић Вујовић, Најстарије словенско насеље у Београду, Годишњак града Београда XXВ, 1978.
Један од највећих владара западне Европе свог времена, Фридрих I Барбароса, боравио је у Београду, када је на челу велике војске ишао у крсташки рат. Он је последњих дана јуна 1189. године стигао у Београд, где је са својим људима и пратњом прославио празник апостола Петра и Павла. Немачки владар је ушао у сам град, …
Архиепископ Данило говори о посети краљице Симониде свом деверу Драгутину и његовој жени Катарини. Симонида је у пратњи многобројне властеле, а по одобрењу свога мужа, српског краља Милутина, стигла у Београд највероватније 1315. године. Драгутин, многобројна српска властела, као и посланици угарског краља Карла Робера дочекали су српску краљицу уз мноштво поклона. Београд је у …
Велику улогу у привреди Београда имала су пристаништа. Београд у XVI веку има две луке: трговачку и сидриште војне речне базе. Трговачко пристаниште налазило се на Дунаву, на северној страни града, а војно нешто мало источније. У трговачкој луци вршио се утовар и истовар робе у мирним временима, док је у ратним временима служила за …
Београд је током двадесетогодишње аустријске управе постао весео град. Отворено је преко 200 гостионица, а четири пиваре радиле су пуним капацитетом. Најпознатије гостионице биле су код «Црвеног петла», «Црвеног вола», «Пет шева», «Три зеца», а најозлоглашенија је била «Код две буле». Генерал Марули у једном свом извештају Царском већу из 1731. године жали се «сваки …
За време владе Александра Карађорђевића утицај западне културе је био све присутнији. Тај утицај се прво осећао на двору. У то време су на двору, сем славе, приређивани два пута годишње свечани ручкови на које су били позвани паша, министри, страни генерали и конзули. Јела су прављена на немачки начин, а ручак се завршавао турском …
Мистерија звана Римски бунар привлачила је авантуристе да покушају да се спусте до његовог дна. Године 1855. Роме Зморски се упутио у овакву авантуру и о томе је причао «У новије време никада није било потребе за његово коришћење и није ми се десило да сусретнем било кога ко би бар из радозналости покушао да …
Прву вест о фудбалу код нас објавиле су «Вечерње новости» маја 1896. године извештавајући да су чланови Спортског друштва «Душан Силни» одиграли прву фудбалску утакмицу у Београду у Доњем граду код Куле Небојша.