Најзначајнији део насеља, у приобаљу, обухваћен је бедемима Доњег града. Насељавање овог простора започето је још у античко доба, када је узан појас обале био уоквирен бедемима. На приближно истом простору подизане су куће и у раздобљима средњег века. Међутим, формирање доњоградске заравни и уобличавање утврђеног насеља на пространом платоу извршено је тек почетком 15. …
Црква Ружица, посвећена празнику рођења Богородице, представља данас поштовано светилиште у оквирима бедема Београдске тврђаве. Подигнута је 1867. године и првобитно је требало да служи као војни храм. У ту сврху адаптиран је аустријски барутни магацин из четврте деценије 18. века. Приликом преправке здања подигнут је звоник и дограђена олтарска апсида. Према народном веровању, на …
Капела Свете Петке, заједно са Црквом Ружицом, представља једно од најпоштованијих светилишта у Београду. Подигнута је над извором који се још од средњег века сматрао чудотворним, повезујући се са култом Свете Петке. Није познато како је изгледала првобитна капела саграђена на овом месту, од које је остао сачуван само засвођени простор над самим извором. Садашња …
Током борби за одбрану Београда 1915. године један број погинулих војника био је сахрањен уз бедеме Београдске тврђаве. После Првог светског рата њихови посмртни остаци су прикупљени и положени у костурницу уз Јакшићеву кулу. Костурница је обележена крстом, који је направљен од топовских цеви. Овај споменик подсећа на храброст српских војника, који су под командом …
Истурена топовска кула Источног подграђа Доњег града носи име према браћи Јакшићима, средњовековним племићима, познатим из народног предања и јуначких епских песама. Подигнута је почетком друге половине 15. века, са положајима за топове који су бранили северни прилаз граду и у кулу их је могло стати 15. Јакшићева кула била је повезана са подграђем подземним …
Иако је познато као старо турско купатило, хамам у Доњем граду подигнут је тек у другој половини 19. века, у време када је турски гарнизон већ напустио Београд. Поред овог, на простору Београдске тврђаве постојала су још два хамама – један је подигнут након турског освајања Београда 1521. године, у Доњем граду, у непосредној близини …
Импресивно здање, укопано у стени западног подграђа или тзв. Дунавске падине и настаоло у време велике аустријске реконструкције Београдске тврђаве. Градња је трајала само две године, од 1718. до 1720. године, са циљем да се што пре направи безбедно склониште за барут, место заштићено од непријатељске артиљерије. Око ове грађевине, средином XVIII века изграђен је …
Видин капија налази се на североисточном тврђавском фронту. Овај део утврђења, постављен испред главног доњоградског бедема, изграђен је у време велике турске реконструкције Београдске тврђаве, између 1740. и 1760. године, на месту порушених аустријских фортификација. Капија је добила назив по некадашњем путу који је водио према Видину, градићу у Бугарској. Истоимена капија некада је постојала …
Данас представља највећу и најбоље очувану кулу Београдске тврђаве. Она се некада налазила на самој речној обали, крај улаза у старо средњовековно пристаниште, које се простирало са спољне стране североисточног бедема. Исто ово име – Небојша, у средњем веку носила је главна кула деспотовог замка у Горњем граду. То је била најјача кула оновременог Београда, …
Бастион је део приобалног бедема који је настао према пројекту Андреа Корнара крајем XVII века. Остао је забележен податак да је султан Мустафа II надгледао радове на изградњи бастиона током свог боравка у Београду 1696. године, те су у каснијем периоду Турци овај бастион звали «табија султана Мустафе». У време аустријске реконструкције тврђаве, бастион је …