Макета замка деспота Стефана Лазаревића, рад вајара Коље Милуновића, постављена је приближно у средишту средњовековног замка. Овај део тврђаве претрпео је највеће промене и највећа разарања током времена, а посебно крајем 17. века, када су у великој експлозији барута, приликом турске опсаде, готово до темеља разнети бедеми и куле замка. Рашчишћавањем тих рушевина, добијен је …
Настави са читањем „Макета замка Деспота Стефана Лазаревића“
Споменик „Победникˮ свакако представља најпрепознатљивији симбол Београда. Настао је у годинама пред Први светски рат, али је његово уобличавање трајало необично дуго. Споменик у част победе српске војске у балканским ратовима првобитно је замишљен као фонтана, која је требало да буде постављена у самом средишту Београда, на Теразијама. Посао је поверен једном од најзначајнијих уметника …
У близини некадашњег улаза у замак деспота Стефана Лазаревића, код остатака покретног моста, постављено је спомен обележје које подсећа на највећу и најславнију битку у историји Београда, када је град стекао познати епитет бедем хришћанства. Управо на овом месту, на мосту, у ноћи између 21. и 22. јула 1456. године одиграла се одлучујућа битка између …
Чесма Мехмед-паше Соколовића представља једину задужбину овог знаменитог турског везира у Београду. У време када је подигнута, између 1576. и 1577. године, овај део тврђаве изгледао је потпуно другачије, па се чесма налазила у рову, испод моста који је водио ка главној капији замка (остаци ове капије налазе се насупрот чесме). Чесма је направљена као …
Дефтердарова капија налази се насупрот Сахат-капији, готово на средини северозападног бедема Горњег града. Капија је добила назив у 18. веку, према речи турског порекла, дефтердар, којом се означавала функција регионалног заповедника финансија (интенданта). На месту Дефтердарове капије у средњем веку налазила се једна мања (северна) капија, која је из рова испред некадашњег замка водила ка …
Зиндан капија подигнута је средином 15. века ради боље заштите Источне капије, која је у то време била главни улаз у град. Капија заправо представља мало предутврђење – барбакан, сачињено од двеју масивних полукружних кула, између којих је пролаз. Простор према угаоној кули Горњег града затварао је лучни бедем, висок око 11 м. Пред капијом …
Леополдова капија налази се у најстаријем делу београдских бастионих фортификација, а њена изградња започела је непосредно након аустријског освајања града 1688. године. Капија није била завршена одмах, већ неколико година касније, у току радова којима је руководио Андреа Корнаро. Садашња монументална барокна фасада заправо је млађа од саме капије, направљена је у време великих аустријских …
Налази се између капије Карла VI и куле Небојша. Ослања се на остатке североисточног бедема Доњег града и настала је у другој половини XVIII века, а грађена је од камена и опеке. По заузимању Тврђаве, Карађорђеви устаници су од априла 1807. године ову зграду користили као тополивницу. После 1813. године Турци су је претворили у …
Археолошким истраживањима откривен је део мермерног надвратника митрополитске цркве Успења Богородице са ктиторским натписом деспота Стефана Лазаревића. Сем натписа није пронађен никакав други остатак цркве која уништена почетком треће деценије XVIII века. У непосредној близини цркве налазила се пространа средњовековна грађевина – палата, за коју је археолошким истраживањима вршеним од 1985. године утврђено да потиче …
Капија Карла VI налази се у склопу средњовековног североисточног бедема Доњег града, а име је добила у знак сећања на аустријског цара Карла VI, за чије владе је град први пут био под влашћу Хабзбурговаца. Наиме, војни успех Аустријанаца у борби против Турака, односно њихово запоседање Београда и северне Србије 1717. године, Европа је дочекала …