Током допунских истраживања југоисточног бедема Горњег града Београдске тврђаве, археолози су дошли до остатака блокхауса из 18. века., грађевине која би највише одговарала савременом бункеру. Објекат је имао два спрата, пет отвора за пушке и у њему су били смештени војници који су бранили бочни прилаз бастиону. Настао је у периоду када су Београдску тврђаву …
Остаци римског утврђења – логора Легије IV Флавије, веома су слабо очувани, будући да леже под темељима млађих фортификација или су у потпуности разорени током потоњих градњи. Иако се остаци логора данас могу видети тек на ретким местима, њихов распоред сведочи о пространом утврђењу, чија је брањена површина била око 20 хектара. Улаз у римски …
Колоквијални назив Источно подграђе данас носи мало утврђење на најистуренијем делу Дунавске падине. Подигнуто је у последњој етапи развоја средњовековних фортификација, у првим годинама владе краља Матије Корвина (1458–1490), истовремено с топовском кулом на улазу у Дунавско пристаниште, данашњом Кулом Небојшом. У циљу одбране североисточног дела града у условима ратовања артиљеријским оружјем, ово предутврђење је …
Ова целина представљала је источни улаз у Доњи град са стране Дунава, односно Видин капије. Комплекс се састојао од две капије: Источне капије I и Источне капије II. Источна капија I, са четвртастом кулом, настала је у XV веку. Источну капију II, насталу у XVIII веку, чиниле су две плитке полукружне куле. Читав комплекс постојао …
Бедем је сачуван у висини од два до пет метара, али услед великог насипања терена и нивелационих радова у првој половини XVIII века, највећи део остатака бедема остао је испод нивоа тла. Бедем је имао шест кула. Данас су видљиви делови североисточног бедема у близини Археолошког института.
У непосредној близини Великог барутног магацина испод споменика «Победник», у западном подграђу, у време аустријске реконструкције настао је и један мањи магацин који је порушен приликом бомбардовања Београда 1944. године.
Сава капија се налази на главном прилазу који је са јужне стране, уз обалу реке Саве, водио ка Западном подграђу и даље Доњем граду. На овом месту првобитно је, у време владе краља Стефана Душана, изграђен Јужни бедем подграђа са Јужном капијом. Тај бедем се низ Савску падину спуштао до обале Саве. Крајем 17. века, …
Налазила се у оквиру североисточног бедема Доњег града, настала је када и пристаниште, у XV веку. Евлија Челебија спомиње је у свом опису из 1680. године као Малу пристанишну капију. Остаци ове капије откривени су 1947. године, а истраживања су настављена 1961. године. Капија је откопана у зазиданом стању. Кроз њу се из пристаништа улазило …
Пристаниште се пружало са спољне стране североисточног бедема, од Куле Небојше. Његов постанак се везује за владавину деспота Стефана Лазаревића. Уз пристаниште су се налазиле царинарница и рибља пијаца. Аустријском реконструкцијом Тврђаве у XVIII веку пристаниште је претворено у затворену ратну луку, која је једним каналом била повезана с Дунавом. Пошто су Турци поново загосподарили …
Налази се у непосредној близини куле Небојше. Настала је у XV веку и била правоугаоне основе. Пред крај XVII века добила је потковичасти облик, са теменом потковице окренутим ка кули Небојша.