Сава капија се налази на главном прилазу који је са јужне стране, уз обалу реке Саве, водио ка Западном подграђу и даље Доњем граду. На овом месту првобитно је, у време владе краља Стефана Душана, изграђен Јужни бедем подграђа са Јужном капијом. Тај бедем се низ Савску падину спуштао до обале Саве. Крајем 17. века, …
На старим плановима ова капија означена је као Каранлик капуси или Мрачна капија, што сасвим одговара њеном изгледу. Док се није усталио данашњи назив, ова капија је била позната под разним именима, нпр. Савска, Шабачка, Босанска и Мрачна. Подигнута је између 1740. и 1760. године, испред Сава капије, на правцу јужног прилазног правца Тврђави. Слично …
Велики степенишни силаз представља данас најкраћу комуникацију између пристаништа на Сави и горњографских фортификација. Изграђен је средином 18. века у оквиру турских радова на реконструкцији тврђаве. Постављен је у спољном тврђавском рову, који је преграђен са два капонира у којима се налазе засведени пролази. На најнижем делу, према комуникацији која води ка Мрачној капији, налазила …
Мали степенишни силаз чини део спољних фортификација на савској падини. Повезан је са горње стране контрагардом испред Краљевог равелина, а са доње стране излази на бастион Мрачне капије. Представљао је унутрашњу брањену тврђавску комуникацију која је била преграђена са три капонира. Услед великог нагиба терена, дуж целе комуникације се налази степениште са засведеним пролазима кроз …
У северозападном делу Горњег града сачувани су остаци замка деспота Стефана Лазаревића. Цитадела или унутрашњи град настала је првобитно као византијски кастел у XII веку. Поново је комплетно изграђена за време деспота Стефана Лазаревића 1404–1427. године. Археолошким истраживањима која су вршена систематски до 1980. године откривени су остаци бедема с кулама, калдрмисани прилаз замку са …
Настави са читањем „Остаци замка деспота Стефана Лазаревића“
Југоисточни бедем Горњег града је настао у периоду између 1404. и 1427. године, за време деспотове владавине Београдом. Тада је Јужна капија у бедему представљала главни улаз у средњовековно утврђење. Јужна капија данас није у функцији, нити се њени остаци могу видети са спољашње стране бедема. Њен положај уочава се тек из унутрашњости Горњег града, …
Настави са читањем „Јужна капија деспота Стефана Лазаревића“
У Горњем граду, у непосредно у близини Сахат капије, на југоисточној страни данас су видљиви остаци подрума касарне коју су саградили Аустријанци двадесетих године XVIII века. Порушена је крајем истог столећа, пошто су Турци поново загосподарили тврђавом.
Саградили су је Аустријанци двадесетих године XVIII века. Турци су је само делимично порушили и после тога прилагодили својим потребама. Ова касарна се види на плановима из прве половине XIX века, где се спомиње као болница «царске низамске војске». После предаје Тврђаве Србима, оронула грађевина је потпуно срушена
У источном углу Горњег града, између остатака две касарне, све до Другог светског рата налазио се мали барутни магацин. Грађен је у периоду 1725–1736. године као већина барутана у тврђавама XVIII века.
У време аустријске реконструкције тврђаве тридесетих година XVIII века подигнута је зграда у којој је смештена команда Београдске тврђаве – зграда Главне страже. Султан Махмуд I (1730–1754), за чије је владавине Београд поново дошао у руке Турске, доградио је бочне галерије и минарет претворивши здање Главне страже у џамију. У њој су се чувале бројне …