Налази се између капије Карла VI и куле Небојша. Ослања се на остатке североисточног бедема Доњег града и настала је у другој половини XVIII века, а грађена је од камена и опеке. По заузимању Тврђаве, Карађорђеви устаници су од априла 1807. године ову зграду користили као тополивницу. После 1813. године Турци су је претворили у …
Археолошким истраживањима откривен је део мермерног надвратника митрополитске цркве Успења Богородице са ктиторским натписом деспота Стефана Лазаревића. Сем натписа није пронађен никакав други остатак цркве која уништена почетком треће деценије XVIII века. У непосредној близини цркве налазила се пространа средњовековна грађевина – палата, за коју је археолошким истраживањима вршеним од 1985. године утврђено да потиче …
Капија Карла VI налази се у склопу средњовековног североисточног бедема Доњег града, а име је добила у знак сећања на аустријског цара Карла VI, за чије владе је град први пут био под влашћу Хабзбурговаца. Наиме, војни успех Аустријанаца у борби против Турака, односно њихово запоседање Београда и северне Србије 1717. године, Европа је дочекала …
Најзначајнији део насеља, у приобаљу, обухваћен је бедемима Доњег града. Насељавање овог простора започето је још у античко доба, када је узан појас обале био уоквирен бедемима. На приближно истом простору подизане су куће и у раздобљима средњег века. Међутим, формирање доњоградске заравни и уобличавање утврђеног насеља на пространом платоу извршено је тек почетком 15. …
Црква Ружица, посвећена празнику рођења Богородице, представља данас поштовано светилиште у оквирима бедема Београдске тврђаве. Подигнута је 1867. године и првобитно је требало да служи као војни храм. У ту сврху адаптиран је аустријски барутни магацин из четврте деценије 18. века. Приликом преправке здања подигнут је звоник и дограђена олтарска апсида. Према народном веровању, на …
Капела Свете Петке, заједно са Црквом Ружицом, представља једно од најпоштованијих светилишта у Београду. Подигнута је над извором који се још од средњег века сматрао чудотворним, повезујући се са култом Свете Петке. Није познато како је изгледала првобитна капела саграђена на овом месту, од које је остао сачуван само засвођени простор над самим извором. Садашња …
Током борби за одбрану Београда 1915. године један број погинулих војника био је сахрањен уз бедеме Београдске тврђаве. После Првог светског рата њихови посмртни остаци су прикупљени и положени у костурницу уз Јакшићеву кулу. Костурница је обележена крстом, који је направљен од топовских цеви. Овај споменик подсећа на храброст српских војника, који су под командом …
Истурена топовска кула Источног подграђа Доњег града носи име према браћи Јакшићима, средњовековним племићима, познатим из народног предања и јуначких епских песама. Подигнута је почетком друге половине 15. века, са положајима за топове који су бранили северни прилаз граду и у кулу их је могло стати 15. Јакшићева кула била је повезана са подграђем подземним …
Иако је познато као старо турско купатило, хамам у Доњем граду подигнут је тек у другој половини 19. века, у време када је турски гарнизон већ напустио Београд. Поред овог, на простору Београдске тврђаве постојала су још два хамама – један је подигнут након турског освајања Београда 1521. године, у Доњем граду, у непосредној близини …
Импресивно здање, укопано у стени западног подграђа или тзв. Дунавске падине и настаоло у време велике аустријске реконструкције Београдске тврђаве. Градња је трајала само две године, од 1718. до 1720. године, са циљем да се што пре направи безбедно склониште за барут, место заштићено од непријатељске артиљерије. Око ове грађевине, средином XVIII века изграђен је …