Архиепископ Данило говори о посети краљице Симониде свом деверу Драгутину и његовој жени Катарини. Симонида је у пратњи многобројне властеле, а по одобрењу свога мужа, српског краља Милутина, стигла у Београд највероватније 1315. године. Драгутин, многобројна српска властела, као и посланици угарског краља Карла Робера дочекали су српску краљицу уз мноштво поклона. Београд је у …
Велику улогу у привреди Београда имала су пристаништа. Београд у XVI веку има две луке: трговачку и сидриште војне речне базе. Трговачко пристаниште налазило се на Дунаву, на северној страни града, а војно нешто мало источније. У трговачкој луци вршио се утовар и истовар робе у мирним временима, док је у ратним временима служила за …
Београд је током двадесетогодишње аустријске управе постао весео град. Отворено је преко 200 гостионица, а четири пиваре радиле су пуним капацитетом. Најпознатије гостионице биле су код «Црвеног петла», «Црвеног вола», «Пет шева», «Три зеца», а најозлоглашенија је била «Код две буле». Генерал Марули у једном свом извештају Царском већу из 1731. године жали се «сваки …
За време владе Александра Карађорђевића утицај западне културе је био све присутнији. Тај утицај се прво осећао на двору. У то време су на двору, сем славе, приређивани два пута годишње свечани ручкови на које су били позвани паша, министри, страни генерали и конзули. Јела су прављена на немачки начин, а ручак се завршавао турском …
Мистерија звана Римски бунар привлачила је авантуристе да покушају да се спусте до његовог дна. Године 1855. Роме Зморски се упутио у овакву авантуру и о томе је причао «У новије време никада није било потребе за његово коришћење и није ми се десило да сусретнем било кога ко би бар из радозналости покушао да …
Прву вест о фудбалу код нас објавиле су «Вечерње новости» маја 1896. године извештавајући да су чланови Спортског друштва «Душан Силни» одиграли прву фудбалску утакмицу у Београду у Доњем граду код Куле Небојша.
У источном углу Горњег града, између остатака две касарне, све до Другог светског рата налазио се мали барутни магацин. Грађен је у периоду 1725–1736. године као већина барутана у тврђавама XVIII века.
У време аустријске реконструкције тврђаве тридесетих година XVIII века подигнута је зграда у којој је смештена команда Београдске тврђаве – зграда Главне страже. Султан Махмуд I (1730–1754), за чије је владавине Београд поново дошао у руке Турске, доградио је бочне галерије и минарет претворивши здање Главне страже у џамију. У њој су се чувале бројне …
Током допунских истраживања југоисточног бедема Горњег града Београдске тврђаве, археолози су дошли до остатака блокхауса из 18. века., грађевине која би највише одговарала савременом бункеру. Објекат је имао два спрата, пет отвора за пушке и у њему су били смештени војници који су бранили бочни прилаз бастиону. Настао је у периоду када су Београдску тврђаву …
Остаци римског утврђења – логора Легије IV Флавије, веома су слабо очувани, будући да леже под темељима млађих фортификација или су у потпуности разорени током потоњих градњи. Иако се остаци логора данас могу видети тек на ретким местима, њихов распоред сведочи о пространом утврђењу, чија је брањена површина била око 20 хектара. Улаз у римски …