Logo

Сановник континуитета Белог града

Радови студената Архитектонског факултета, који су покушали да одговоре на питање како би Београд изгледао да је наставио да се развија на месту данашње Београдске тврђаве презентовани су изложбом „Недосањани сан Белог града“. Саставни део пројекта, који се развијао последњих неколико година, представљају и есеји еминентних Београђана, који су покушали да замисле град тамо где …

Изложба је део великог пројекта који је покренуло Јавно предузеће «Београдска тврђава» да се Тврђаве и остаци утврђених градова, отргну од заборава и презентују јавности као део културног и историјског наслеђа, али и као могућ туристички потенцијал земље. „Стара утврђења давно су изгубила своје некадашње функције. Војне посаде напустиле су њихове бедеме препуштајући их зубу …

Сингидунум је током раздобља сеобе народа доживео значајне промене. Најупечатљивији траг оставила су бројна гробља укопана на подручју војног логора, античког града, као и у његовој непосредној околини. Свакако најзначајније насеобине су се развиле, судећи према бројним налазима керамике и других карактеристичних предмета, у подножју каструма, уз пристаниште, као и у оквиру самог војног логора, …

Кратки записи настали 2007-2008. године током шетњи Београдском тврђавом и парком Калемегдан. „Сиво и ледено фебруарско преподне.Малобројни шетачи ходају брзо, одрађују шетње. На великом Калемегдану, негде далекок од фонтане „Борба“, на клупи седи девојка у светлом капуту. Наспрам ње, у положају неког ко управо пролази, стоји стасит мушкарац у сивом ђубретарцу и с вуненом капом …

Едиција је део промотивних активности ЈП „Београдска тврђава“ у оквиру Секције тврђава и остатка утврђених градова. Појединачним публикацијама биће обрађено 29 утврђења, одабраних на основу степена очуваности и историјског значаја. Публикације садрже основне информације о географском положају места у коме се налази Тврђава, историјске и податке о културном наслеђу, као и поглавља о обнови и …

У оквиру Београдског летњег фестивала – Белеф 2014, под слоганом „Сентиментално путовање“ бројни програми одржаће се на Београдској тврђави од 15. јула до 15. августа. Простор Барутане одређен је за позоришне представе као што су „Лепотица Линејна” редитеља Милоша Јагодића (20. јул) , „Чаробњак” у режији Бориса Лијешевића (27. јул), „Не играј на Енглезе” Сташе …

Куће у Сингидунуму изгледале су као куће у осталим римским провинцијама. Камен за изградњу вадио се у каменолому на Ташмајдану или Топчидеру. Куће су имале више просторија: вестибил, табилиум, кубикулу, триклинину, што је зависило од богатства и величине. Централни део куће био је атријум, са базеном у коме се сакупљала кишница која је пропуштана кроз …

Налази медицинских инструмената (пинцете, скалпели, специјални ножеви, куке, мале кашике), као и печат једног очног лекара (пронађен у Доњем граду) указују на постојање медикуса који су бринули о здрављу становника Сингидунума. Неки од инструмената, уз мале ваге, имали су примену и у фармацији. Професија медикуса подразумевала је и познавање фармакологије, спајање лекова и ароматичних мелема. …

Белина кречњачког гребена са остацима рановизантијске тврђаве која се гледана одоздо морала јасно истицати у околном пејзажу бедемом и кулама грађеним од камена истог геолошког састава и боје, нема сумње је одредила и ново име граду, Бели град – Београд». Г. Марјановић Вујовић, Најстарије словенско насеље у Београду, Годишњак града Београда XXВ, 1978.

Један од највећих владара западне Европе свог времена, Фридрих I Барбароса, боравио је у Београду, када је на челу велике војске ишао у крсташки рат. Он је последњих дана јуна 1189. године стигао у Београд, где је са својим људима и пратњом прославио празник апостола Петра и Павла. Немачки владар је ушао у сам град, …