Југоисточни бедем Горњег града је настао у периоду између 1404. и 1427. године, за време деспотове владавине Београдом. Тада је Јужна капија у бедему представљала главни улаз у средњовековно утврђење. Јужна капија данас није у функцији, нити се њени остаци могу видети са спољашње стране бедема. Њен положај уочава се тек из унутрашњости Горњег града, …
Настави са читањем „Јужна капија деспота Стефана Лазаревића“
У Горњем граду, у непосредно у близини Сахат капије, на југоисточној страни данас су видљиви остаци подрума касарне коју су саградили Аустријанци двадесетих године XVIII века. Порушена је крајем истог столећа, пошто су Турци поново загосподарили тврђавом.
Саградили су је Аустријанци двадесетих године XVIII века. Турци су је само делимично порушили и после тога прилагодили својим потребама. Ова касарна се види на плановима из прве половине XIX века, где се спомиње као болница «царске низамске војске». После предаје Тврђаве Србима, оронула грађевина је потпуно срушена
Јавно предузеће „Београдска тврђава“ завршило је рестаураторске радове на Бастиону Савске падине, за чије је извођење Град Београд обезбедио средства у износу од 29,9 милиона динара. Радови су почели у септембру, а завршени 10. децембра 2010. године. Бастион Савске падине подигнут је средином 18. века, у оквиру нових фортификација Југозападног фронта. Био је добро очуван …
Почетком новембра 2010. године Јавно предузеће „Београдска тврђава“ завршило је радове на Малом степенишном силазу, који повезује Горњи и Доњи град Београдске тврђаве. Вредност рестаураторских радова, које је финансирао Град Београд, износи 26 милиона динара. Пре извођења радова, Мали степенишни силаз био је небезбедан и готово неупотребљив и представљао је последњи озбиљно урушени део Београдске …
Јавно предузеће „Београдска тврђава“ завршило је конзерваторске радове остатака Арсенала – Тополивнице, унутрашње и спољашње куртине на Доњем граду Београдске тврђаве, за чије је извођење средства у износу од 3,6 милиона динара обезбедио Град Београд. У оквиру радова на простору испред Куле Небојша откривени су релативно добро очувани остаци великог аустријског арсенала, грађеног око 1725. …
Пројекат ревитализације, конзервације и поновне употребе Куле Небојша најобимнији је и најзахтевнији пројекат из области очувања и заштите културног наслеђа у Србији. Кула Небојша – споменик од изузетне културне и историјске важности, одавно је изгубила своје функције из претходних векова и употребну вредност. Била празна и затворена за јавност и представљала је само сведочансто о …
Делови Сава капије, срушени приликом бомбардовања 1944. године, обновљени су током радова 2009. године, које је финансирао Град Београд са око 46 милиона динара. Археолошка истраживања на овом простору обављена су 2008. године; урађен је пројекат рестаурације, припремљена тендерска документација и расписан тендер. Сава капија је била јужна капија Београдске вароши, а повезивала је Доњи …
Изградња Мрачне капије датира из 1739. године, када је Београд, по склопљеном примирју са Аустријом поново дошао под турску власт. У оквиру нове бастионске трасе подигнуто је седам капија, од којих су све, осим Сава капије, очуване, међу којима је и Мрачна капија. Са обе стране капије налазе се бочне просторије, које су постављене на …
По пројекту Андреа Корнара старија фаза Краљ капије потиче из 1693. године и рађена је кад и Сахат капија, те јој је по архитектонском склопу веома слична. Одзид према Римском бунару није сачуван у аутентичном облику, јер је 1950. године президан за бункер ЈНА. Млађа фаза градње Краљ капије обухвата продужетак пролаза и завршава се …