Иако је познато као старо турско купатило, хамам у Доњем граду подигнут је тек у другој половини 19. века, у време када је турски гарнизон већ напустио Београд. Поред овог, на простору Београдске тврђаве постојала су још два хамама – један је подигнут након турског освајања Београда 1521. године, у Доњем граду, у непосредној близини …
Импресивно здање, укопано у стени западног подграђа или тзв. Дунавске падине и настаоло у време велике аустријске реконструкције Београдске тврђаве. Градња је трајала само две године, од 1718. до 1720. године, са циљем да се што пре направи безбедно склониште за барут, место заштићено од непријатељске артиљерије. Око ове грађевине, средином XVIII века изграђен је …
Видин капија налази се на североисточном тврђавском фронту. Овај део утврђења, постављен испред главног доњоградског бедема, изграђен је у време велике турске реконструкције Београдске тврђаве, између 1740. и 1760. године, на месту порушених аустријских фортификација. Капија је добила назив по некадашњем путу који је водио према Видину, градићу у Бугарској. Истоимена капија некада је постојала …
Данас представља највећу и најбоље очувану кулу Београдске тврђаве. Она се некада налазила на самој речној обали, крај улаза у старо средњовековно пристаниште, које се простирало са спољне стране североисточног бедема. Исто ово име – Небојша, у средњем веку носила је главна кула деспотовог замка у Горњем граду. То је била најјача кула оновременог Београда, …
Бастион је део приобалног бедема који је настао према пројекту Андреа Корнара крајем XVII века. Остао је забележен податак да је султан Мустафа II надгледао радове на изградњи бастиона током свог боравка у Београду 1696. године, те су у каснијем периоду Турци овај бастион звали «табија султана Мустафе». У време аустријске реконструкције тврђаве, бастион је …
Сава капија се налази на главном прилазу који је са јужне стране, уз обалу реке Саве, водио ка Западном подграђу и даље Доњем граду. На овом месту првобитно је, у време владе краља Стефана Душана, изграђен Јужни бедем подграђа са Јужном капијом. Тај бедем се низ Савску падину спуштао до обале Саве. Крајем 17. века, …
На старим плановима ова капија означена је као Каранлик капуси или Мрачна капија, што сасвим одговара њеном изгледу. Док се није усталио данашњи назив, ова капија је била позната под разним именима, нпр. Савска, Шабачка, Босанска и Мрачна. Подигнута је између 1740. и 1760. године, испред Сава капије, на правцу јужног прилазног правца Тврђави. Слично …
Велики степенишни силаз представља данас најкраћу комуникацију између пристаништа на Сави и горњографских фортификација. Изграђен је средином 18. века у оквиру турских радова на реконструкцији тврђаве. Постављен је у спољном тврђавском рову, који је преграђен са два капонира у којима се налазе засведени пролази. На најнижем делу, према комуникацији која води ка Мрачној капији, налазила …
Мали степенишни силаз чини део спољних фортификација на савској падини. Повезан је са горње стране контрагардом испред Краљевог равелина, а са доње стране излази на бастион Мрачне капије. Представљао је унутрашњу брањену тврђавску комуникацију која је била преграђена са три капонира. Услед великог нагиба терена, дуж целе комуникације се налази степениште са засведеним пролазима кроз …
У северозападном делу Горњег града сачувани су остаци замка деспота Стефана Лазаревића. Цитадела или унутрашњи град настала је првобитно као византијски кастел у XII веку. Поново је комплетно изграђена за време деспота Стефана Лазаревића 1404–1427. године. Археолошким истраживањима која су вршена систематски до 1980. године откривени су остаци бедема с кулама, калдрмисани прилаз замку са …
Настави са читањем „Остаци замка деспота Стефана Лазаревића“