Ова зграда грађена је крајем XIX века за потребе српске војске. Током Првог светског рата претрпела је знатна оштећења, па је од 1923. до 1927. реконструисана и дограђена у балканском стилу. Од 1934. године у овој згради налазио се део поставке Војног музеја посвећен убиству краља Александра у Марсеју. С друге стране «Победника» налазила се …
Настави са читањем „Зграда у којој је смештен Завод за заштиту споменика културе града Београда“
Мала капија Горњег града налази се између споменика «Победник» и зграде у којој је смештен Завод за заштиту споменика културе града Београда, у некадашњем средњовековном бедему. Константин Филозоф је спомиње као «Малу капију на западу». Служила је као комуникација између замка деспота Стефана Лазаревића и Савске падине. Откривена је 1984–85. године испод наслага шута којим …
Римски бунар на Горњем граду није грађевина из античког доба, већ је много млађа, датира из прве половине 18. века. Име су му дали Београђани у 19. веку, истичући придевом римски његову старост и мистичност. У време када је зидан, бунар се налазио у рову, испред већ порушеног средњовековног замка. У Ратном архиву у Бечу …
Данашња капија у југозападном бедему Горњег града потиче с краја 17. века, из времена када су изграђена прва артиљеријска утврђења која је пројектовао Андреа Корнаро. Капија је пробијена у бедему који је првобитно подигнут у 15. веку, али она не потиче из тог периода, већ је грађена знатно касније. Наиме, први пролаз на овом месту …
Равелин који се налази испред капије на аустријским плановима носи назив „Лоренскиˮ, по лоренском пуку који је био смештен у тврђави у време двогодишње аустријске окупације 1688–1690. године. Равелин је грађен крајем 17. века, у годинама смене превласти између Аустијанаца и Турака, а обнављан је у два наврата, 1717. године и средином 18. века. На …
Макета замка деспота Стефана Лазаревића, рад вајара Коље Милуновића, постављена је приближно у средишту средњовековног замка. Овај део тврђаве претрпео је највеће промене и највећа разарања током времена, а посебно крајем 17. века, када су у великој експлозији барута, приликом турске опсаде, готово до темеља разнети бедеми и куле замка. Рашчишћавањем тих рушевина, добијен је …
Настави са читањем „Макета замка Деспота Стефана Лазаревића“
Споменик „Победникˮ свакако представља најпрепознатљивији симбол Београда. Настао је у годинама пред Први светски рат, али је његово уобличавање трајало необично дуго. Споменик у част победе српске војске у балканским ратовима првобитно је замишљен као фонтана, која је требало да буде постављена у самом средишту Београда, на Теразијама. Посао је поверен једном од најзначајнијих уметника …
У близини некадашњег улаза у замак деспота Стефана Лазаревића, код остатака покретног моста, постављено је спомен обележје које подсећа на највећу и најславнију битку у историји Београда, када је град стекао познати епитет бедем хришћанства. Управо на овом месту, на мосту, у ноћи између 21. и 22. јула 1456. године одиграла се одлучујућа битка између …
Чесма Мехмед-паше Соколовића представља једину задужбину овог знаменитог турског везира у Београду. У време када је подигнута, између 1576. и 1577. године, овај део тврђаве изгледао је потпуно другачије, па се чесма налазила у рову, испод моста који је водио ка главној капији замка (остаци ове капије налазе се насупрот чесме). Чесма је направљена као …
Дефтердарова капија налази се насупрот Сахат-капији, готово на средини северозападног бедема Горњег града. Капија је добила назив у 18. веку, према речи турског порекла, дефтердар, којом се означавала функција регионалног заповедника финансија (интенданта). На месту Дефтердарове капије у средњем веку налазила се једна мања (северна) капија, која је из рова испред некадашњег замка водила ка …