Први равелин је изграђен према пројекту Николе Доксата де Мореза у трећој деценији 18. века. Током 18. века, у три темељне реконструкције, тврђава је претворена у модерну бастиону артиљеријску тврђаву. Тада је у највећем добила данашњи изглед. Једна од великих реконструкција је урађена на основу пројекта славног Швајцарца, барона Доксата де Мореза, храброг војника и …
Приближно на пола пута између капија на Великом равелину налази се зграда тврђавске страже, окренута фасадом према Стамбол капији. У њој је данас смештена Галерија Природњачког музеја, у којој се повремено организују изложбе из збирки минерала, флоре и фауне са подручја Србије. Зграда је подигнута у трећој деценији 19. века за потребе турске тврђавске посаде. …
Кaпиja сe нaлaзи уз jужни угao Вeликoг рaвeлинa, нaсупрoт спoљнoj Стaмбoл кaпиjи. Имe je дoбилa у спoмeн нa улaзaк Кaрaђoрђa и устaничкe српскe вojскe у тврђaву пoчeткoм 1807. гoдинe. Иaкo сe дугo вeрoвaлo дa je Кaрaђoрђe упрaвo крoз oву кaпиjу ушao у тврђaву, дaнaс сe пoуздaнo знa (a тo пoтврђуjу и пoдaци сa стaрих плaнoвa) …
За време великих радова на реконструкцији тврђаве током аустријске владавине Београдом 1717–1736. године изграђена су утврђења Југоисточног фронта на основу пројекта инжењеријског пуковника Николе Доксата де Мореза. Тада је подигнута и Стамбол капија која је имала пролазе, бочне просторије и казамате, док је фасада носила стилске одлике барока. Одредбама Београдског мира до јуна 1740. године …
Иако је уредбом кнеза Милана Обреновића основан 10. августа 1878. године, музеј је отворен за јавност тек 1904. године у малој октоугаоној згради, над Римским бунаром, у Горњем граду. Пошто је страдао у Првом светском рату, музеј је поново отворен 2. априла 1937. године у две зграде и једној бараци у Горњем граду Београдске тврђаве. …
Главни улаз у Горњи град данас представља капија са Сахат кулом. Кула са сатом била је препознатљив детаљ у турским чаршијама, док се у тврђавама јављала сасвим ретко, тако да се ова београдска кула по томе може сматрати неуобичајеним примерком. Подигнута је средином 18. века и одликује се елементима барока – тада водећег правца у …
Осмоугаона барокна кула, видљива из свих делова парка и тврђаве, има часовник са централним механизмом и теговима. Висина куле (27.5 м) довољна је да часовник између два навијања може радити око недељу дана. Откуцавање се не врши звонима, што је уобичајен начин, већ на два гонга. Часовник има два чекића: мањи који откуцава прву четвртину …
Иако старија по времену настанка, капија је добила име по кули са сатом. Првобитна капија била је пробијена у средњовековном бедему и од ње је до данас сачуван део свода грађен танким опекама, које се могу видети у унутрашњости капије. Направљена је одмах након аустријског освајања града 1688. године, а свој коначни облик добила је …
Тврђавски топ је тежак неколико тона и добар је пример одбрамбене артиљерије с краја XVIII века. Донет је с друге локације, пажљиво је реконструисан и данас представља украс јужног дела Горњег града и својеврсну атракцију Тврђаве. Велики топ на лафету је трећи из групе који су некада бранили тврђаву Фетислам код Кладова (два су испред …
Шестоугаона грађевина у средишту Горњег града представља турбе (маузолеј) Дамад Али-паше и једну од ретких сачуваних турских грађевина у Београду. Подигнуто је 1784. над гробом Изет Мехмед-паше, који је те године овде умро као заповедник Београда. У време Првог српског устанка турбе је било оштећено, а обновио га је 1818–1819. године београдски валија Марашли Али-паша, …