Спомен-биста Борисава Станковића, подигнута је 1976. године, рад је београдског вајара Небојше Митрића. Борисав Станковић (1876–1927) књижевник. Рођен у Врању, где је и започео школовање. Наставља школовање у Нишу и Београду. Један је од најутицајнијих зачетника модерне српске прозе. Најпознатије дело му је Нечиста крв.
Спомен-биста Алексе Шантића, постављена је 1968. године, рад је вајара Александра Зарина. Алекса Шантић (1868–1924) књижевник и академик. Рођен у Мостару, који је оставио видан траг у његовом песничком опусу.
Спомен-биста Јована Дучића постављена је 1993. године поводом педесет година од смрти песника. Рад је Дринке Радовановић. Јован Дучић (1871–1943) књижевник и академик. Прешао пут од учитеља по српским школама у Аустроугарској, до дипломате у европским градовима од 1912. до 1941. године. Писао песме, путописе, есеје о књижевности и афористику.
Промене у градитељским концептима током османске и аустријске управе над тврђавом нарочито су видљиве у комплексу Сахат капије, уз коју се данас налази још једна капија. Она је подигнута у оси главне тврђавске Стамбол капије, у време аустријске владавине Београдом, током треће деценије 18. века. На бочним странама капије изведене су по четири декоративне нише. …
Бронзана фигура мушкарца са плаштом јесте споменик деспоту Стефану Лазаревићу, који представља својеврсну успомену на знаменитог српског владара, књижевника и градитеља, за чије владе је Београд први пут постао престоница Србије. Деспот Стефан, син кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице, наследио је Србију којој је бој на Косову нанео тежак ударац и која је морала …
Спомен-биста Кости Таушановићу, рад је вајара Ђорђа Јовановића из 1905. године. Коста Таушановић (1854–1902) истакнути српски политичар, министар и привредник.
Деспотова капија са Диздаревом кулом често се назива и Источном горњоградском капијом. У средњем веку се на овом месту налазио главни улаз у Београдску тврђаву. Заједно са североисточним бедемом представља најбоље очувани сегмент средњовековног Горњег града из прве половине XV века. Деспотова капија, која је једина очувана у свом првобитном облику, састојала се, сходно постојању …
Спомен-биста Стевана Мокрањца постављена је 1964. године и рад је вајара Ристе Стијовића. Стеван Мокрањац (1856–1914) композитор, музички педагог, академик. Био је хоровођа Београдског певачког друштва и професор Српске музичке школе. Бележењем народних мелодија постаје оснивач српске етномузикологије, а његова дела црквене музике спадају у најистакнутија дела православног богослужења.
Спомен-биста Радоја Домановића постављена је 1973. године и рад је вајара Небојше Митрића Радоје Домановић (1873–1908) књижевник, приповедач и сатиричар. Његове чувене сатире Данга, Мртво море, Страдија и Размишљање једног обичног српског вола одсликавају људске односе невезано за време и географски простор.
Спољна Стамбол капија налази се на правцу главног прилаза тврђави. Испред ње је првобитно био постављен дрвени мост, који је крајем 19. века замењен земљаним насипом. Капија се одликује веома једноставном конструкцијом и сачуван је њен изворни облик, само јој недостају дрвене вратнице. Грађена је од тесаника, са сегментним луком који има јасне одлике турског …