У среду, 25. јануара 2012. године у 19 часова, у кули Небојша, у оквиру пројекта „Приче о Београду“ Мирјана Ђурђевић говорила је о књизи „Каја, Београд и добри Американац“. О књизи је говорила и Анђелка Цвијић.

Мирјана Ђурђевић је атипична списатељица. Њена проза не припада крими-романима, иако се жанром поиграва. Њени романи нису ни типично женско писмо, као што ни њене главне јунакиње немају сличности са корпусом женских ликова у српској прози. „Каја, Београд и добри Американац“ није класичан историјски роман, иако обухвата период 1927–1945, пратећи кратки историјат суживота Београђана са Калмицима, будистичком заједницом која се бежећи од Октобарске револуције доселила на ове просторе, а потом опет, бежећи пред нацизмом, нестала, а да није оставила готово никаквог трага, чак ни у сећањима самих Београђана који за њих као да нису ни знали. Главна јунакиња, радозналог и еманципованог духа, енергична списатељица Мица Ђурђевић, алтер его саме ауторке, издваја се као веома атипична појава у свом ангажману да помогне калмичкој девојчици Каји, такође, лику веома особеног карактера.

Мирјана Ђурђевић на свој духовити начин провоцира савременог читаоца да преиспита сопствене ставове и навике да се ствари посматрају поједностављено, типолошки, из угла уврежених представа и предрасуда. У том смислу, „прича о Београду у коме сте пропустили да живите“, како гласи поднаслов романа, доживљава се и као прича о Београду у коме управо живимо и који се одиста не разликује много од оног пређашњег у неким главним цртама на које се роман фокусира.