Београд, 4. децембар 2013. године – На измаку године у којој се обележава Константинова реформа која је омогућила слободно исповедање хришћанства, Јавно предузеће „Београдска тврђава“ реализује четири изложбе из Збирке графика (дрвореза и бакрореза) Српске православне цркве.

Прва у низу била је изложба бакрореза првог српског бакроресца Христофора Жефаровића (око 1700 – 1753), која су посетиоци могли погледати у Галерији Београдске тврђаве у Унутрашњој Стамбол капији до 5. децембра.

На изложби је приказано девет аутентичних бакрорезних плоча, насталих у првој половини XVIII века: : 1. Свети Теодор Стратилат и Свети Теодор Тирон, 1741. година, ктитор – Данило Хаџи-Ћурчија; 2. Богородица Извор живота,1744. година; 3. Сремски светитељи Бранковићи, 1746. година, ктитор – Јован Ђорђевић, архимандрит; 4. Свети Цар Урош, 1746. година, ктитор – братство манастира Јаска са архимандритом Јованом Георгијевићем; 5. Свети Никола, 1746. година, ктитор – братство манастира Гргетега у Срему; 6. Богојављење (Крштење Христово) са сценама житија Светог Јована, 1746. година, ктитор Василије Бркић, патријаршијски протођакон у Сремским Карловцима; 7. Распеће Христово и страдање апостола са изгледом манастира Хопова, 1751. година, ктитор – пострижник манастира Ново Хопово, Павле Георгијевић, патријаршијски синђел; 8. Ваведење, 1751. година, ктитор – Прокопије Новаковић, епитроп Световаведењске (Горње) цркве у Сремским Карловцима; 9. Свети Стефан Штиљановић, 1753. година, ктитор – Вук Исаковић, пуковник.

Музеј Српске православне цркве у Београду чува вредну Збирку графика (дрвореза и бакрореза). Ови графички клишеи, бакрорезне плоче, некада су припадали српским манастирима, углавном фрушкогориским. У оквиру ове збирке посебну целину чине бакрорези Христофера Жефировића и Захарија Орфелина. Отисци са дрворезних клишеа направљени су 1998. године, поводом 800 година манастира Хиландар. Листови са бакрорезних плоча Христофера Жефировића отиснути су 1999. године.