За време владе Александра Карађорђевића утицај западне културе је био све присутнији. Тај утицај се прво осећао на двору. У то време су на двору, сем славе, приређивани два пута годишње свечани ручкови на које су били позвани паша, министри, страни генерали и конзули. Јела су прављена на немачки начин, а ручак се завршавао турском кафом и чибуцима. За време таквих ручкова ређале су се и здравице.

Андрија Арчибалд Патон који је три пута боравио у Београду (1839, 1843. и 1844.) о томе пише: «Кад изнесоше десерт, кнез устаде са чашом пенушавог шампањца у руци и напи у здравље султана, на шта му одговори паша». После 1878. и дефинитивног одласка Турака, прилике у Србији се знатно мењају, а самим тим и начин живота.

С. Кнежевић, Исхрана Београдског становништва, Годишњк града Београда В, Београд 1958.