Пристаниште се пружало са спољне стране североисточног бедема, од Куле Небојше. Његов постанак се везује за владавину деспота Стефана Лазаревића. Уз пристаниште су се налазиле царинарница и рибља пијаца. Аустријском реконструкцијом Тврђаве у XVIII веку пристаниште је претворено у затворену ратну луку, која је једним каналом била повезана с Дунавом. Пошто су Турци поново загосподарили Београдом, канал је преграђен посебном капијом која се затварала гвозденим решеткама. Остаци пристаништа били су видљиви до крај XIX века.
Ова страница користи колачиће како бисмо вам обезбедили најбоље корисничко искуство. Уколико наставите да претражујете страницу, пристајете на коришћење колачића.
СЛАЖЕМ СЕ САЗНАЈТЕ ВИШЕ