Четврте по реду „Приче о Београду“ одржане су у четвртак, 22. марта 2012. године у 19 часова, у кули Небојша.

О скривеним и недовољно познатим слојевима београдске и европске историје, о келтском Београду говорио је Владислав Бајац представљајући својe књигe „Друид из Синдидуна“ и „Хамам Балканија“. На представљању књиге, поред аутора, говорио је и Гојко Божовић, главни уредник издавачке куће „Архипелаг“.

Познат и као писац романа „Хамам Балканија“, у коме плене слике савременог и турског Београда, Бајац је у роману „Друид из Синдидуна“ успоставио упечатљиву и моћну реконструкцију једног давног историјског времена, показујући трагове тог времена у нашој савремености.

„Друид из Синдидуна“ је заносна и узбудљива, промишљена и мудра прича о великом друиду Синда. Истовремено, овај роман је несвакидашња прича о чудесном пријатељству Александра Македонског и Келта друида Јоана Бреклиена.

Историја и филозофија сусрели су се у овом роману у коме се откривају велике историјске фигуре, поражени ратници и привремени победници, историјска раздобља и дуготрајни заборав, пријатељи и непријатељи, Македонци и Скордисци, Азија и Европа, Синдидун и Београд.

За роман „Друид из Синдидуна“ Владислав Бајац добио је награде „Бранко Ћопић“, „Златни бестселер“ и награду „Шести април“ за најбољи роман о Београду.

Друид из Синдидуна преведен је на грчки, бугарски и македонски језик.

Владислав Бајац (Београд, 1954), романсијер, приповедач, песник.
Студирао Филолошки факултет, Одсек за југословенску са општом књижевношћу. Уз писање, бавио се новинарством, књижевним преводилаштвом и издаваштвом.
Са енглеског језика је превео више десетина књижевних текстова, као и неколико антологија и књига, међу којима су и: Песници бит генерације (1979), Трип – водич кроз савремену америчку поезију (са Владимиром Копицлом, 1983), Зен приче (1980), Снага робова Ленарда Коена (1981), Чан приче (1982).
Са Бором Ђоковићем приредио је антологију Најновија београдска прича (1981). Књиге песама: Који пут до људи води (1972) и Пут хаику (1988).
Добитник је награда за хаику поезију на светском конкурсу The International Itoen Haiku Poetry Contest, Токио, Јапан, 1991. и 1993.
Књиге прича: Европа на леђима бика (1988) и Подметачи за снове, Геопоетичке басне (1992, 1995, Награда „Стеван Пешић“ за најбољу прозну књигу).
Романи: Књига о бамбусу (1989), Црна кутија, Утопија о накнадној стварности (1993; Награда/стипендија „Фондације Борислав Пекић“ за пројекат), Друид из Синдидуна (1998; Награда „Шести април“ за најбољи роман о Београду, Награда „Фондације Бранко Ћопић“ при Српској академији наука и уметности за најбољу књигу године, Награда „Златни бестселер“), Бекство од биографије, Живот у осам имена (2001; Награда „Hit Libris“), Европа експрес, Роман у причама (2003; Међународна награда „Златни прстен“ за стваралачки опус, Скопље, Македонија), Хамам Балканија (2008; Међународна књижевна награда Балканика за најбољу објављену књигу на неком од балканских језика у 2007. и 2008. години, Награда Златни HIT LIBER RTS и емисије „Hit Libris“ за једну од десет најтраженијих књига у Србији у 2008. години, Награда „Исидора Секулић“ за књигу године, Награда „Кочићева књига“).
Одабрана дела Владислава Бајца у седам томова објављена су од 2000. до 2003. године.
Поезија и проза Владислава Бајца превођени су на десетак страних језика. Поједине пишчеве књиге објављене су у Француској, Немачкој, Словенији, Македонији, Бугарској, Русији, Чешкој, Хрватској, Грчкој и Италији. У иностранству су извођене позоришне представе по текстовима из пишчевих књига.
Оснивач је и директор издавачке куће Центар за Геопоетику / Геопоетика.
Члан је српског ПЕН центра.