Београд, 17.05.2013 – У оквиру циклуса предавања „Милански едикт и Цар Константин“, у препуној сали Куле Небојше на Доњем граду Београдске тврђаве, епископ западноамерички, професор Православног богословског факултета у Београду и Православног богословског факултета у Либертвилу, др. Максим Васиљевић, одржао је предавање о „Појму светости и светости српских владара“.

У свом излагању Преосвећени владика Максим је објаснио етимолошко порекло речи „свет“, на јеврејском „кадош“, што значи раздвојен и различит. Бог се назива и доживљава као „par exellence“ персонално и Свето Битије. За искуство Цркве човек је свет, као издвојен и непоновљив, ако из анонимности индивидуе досеже до уникатности личности. У заједници личности сваки светитељ је изузетан и непоновљив кроз постигнути однос са Изузетним Непоновљивим и Светим у литургијском опиту Цркве.

„Један је свет, Господ Исус Христос“, а кроз Њега и у Њему сав народ Божји задобија светост по благодати. Различитост се задобија у заједници са Богом, који нас призива да будемо свети као он сам. Нема светости у индивидуализму и отуђености. Постоје погрешна схватања појма светости. Од многих се може чути да је свет онај ко не греши, чиме се светост своди на један морални аспект, који је далеко од онога што смо научили кроз јеванђеља. Фарисеј је као моралан осуђен од Господа а цариник оправдан.

У другом делу излагања Преосвећени владика Максим је истакао да су Српски средњовековни владари, као и Свети цар Константин, у свом животу показали несебичну жртву за друге и спремност за одрицање од свих привилегија које пружа световна власт. Већина српских владара је по повлачењу са престола одлазила у монаштво и свој живот потпуно предавала Богу.

Након предавања, присутни су имали прилику да посете сталну изложбену поставку Куле Небојше.