Сава капија се налази на главном прилазу који је са јужне стране, уз обалу реке Саве, водио ка Западном подграђу и даље Доњем граду. На овом месту првобитно је, у време владе краља Стефана Душана, изграђен Јужни бедем подграђа са Јужном капијом. Тај бедем се низ Савску падину спуштао до обале Саве. Крајем 17. века, у оквиру радова под руководством Андреа Корнара, стара средњовековна капија је проширена, на око 4,20 м, имала је вратнице, слично Сахат капији. Нешто касније је дограђена фланка једног мањег полубастиона, грађена опекама, која делом залази под Доњоградски булевар. После рушења аустријских фортификација 1740. године, у току турске реконструкције Тврђаве, са друге стране, ближе Мрачној капији, изграђена је нова Сава капија.

Сава капија је грађена у виду засведеног пролаза кроз бастиону трасу. Наслањала се на спољно лице Јужног бедема Подграђа и својом конструкцијом је обухватила старију Јужну капију.

Сава капија је била један од боље сачуваних објеката Тврђаве све до англо-америчког бомбардовања 1944. године, када је са два-три директна поготка у целости разорена. Након археолошких истраживања 2007. године капија је делимично обновљена, а околни простор уређен. Од тада је поново проходна најкраћа комуникација која из данашње Карађорђеве улице кроз ову капију води у Доњи град.