По пројекту Андреа Корнара старија фаза Краљ капије потиче из 1693. године и рађена је кад и Сахат капија, те јој је по архитектонском склопу веома слична. Одзид према Римском бунару није сачуван у аутентичном облику, јер је 1950. године президан за бункер ЈНА.

Млађа фаза градње Краљ капије обухвата продужетак пролаза и завршава се репрезентативним порталом у духу барока. Бочно се налазе пролази који воде до бастиона II и југозападно фронта. Данашњи комплекс Краљ капије представља најбоље очувани део београдске тврђаве са војним објектима из епохе барока.

Свод централног пролаза Краљ капије је био у веома лошем стању и због могућности урушавања, које би представљало опасност за пролазнике, постављена је скела. Услед продирања атмосферских ода с површине платоа код Победника дошло је до дробљења и распадања камена унутар централног пролаза. У склопу пројекта рестаурације извршено је испитивање камена у своду и утврђено да је његова чврстоћа 10 пута мања од минималне и да постоји опасност од урушавања свода. Прва фаза интервенције на Краљ капији представља конзерваторско-рестаураторске радове, док се друга односи на статичку санацију и хидроизолацију капије. Поред Завода за заштиту споменика културе Београда у ову, сложену интервенцију укључен је и Архитектонски факултет у Београду. Радови су завршени 2009. године.