Београд, 23. децембар 2013. године – На измаку године у којој се обележава Константинова реформа која је омогућила слободно исповедање хришћанства, Јавно предузеће „Београдска тврђава“ реализује четири изложбе из Збирке графика (дрвореза и бакрореза) Српске православне цркве.

Прва у низу била је изложба бакрореза првог српског бакроресца Христофора Жефаровића (око 1700 – 1753).

На изложби је приказано девет аутентичних бакрорезних плоча, насталих у првој половини XVIII века: : 1. Свети Теодор Стратилат и Свети Теодор Тирон, 1741. година, ктитор – Данило Хаџи-Ћурчија; 2. Богородица Извор живота, 1744. година; 3. Сремски светитељи Бранковићи, 1746. година, ктитор – Јован Ђорђевић, архимандрит; 4. Свети Цар Урош, 1746. година, ктитор – братство манастира Јаска са архимандритом Јованом Георгијевићем; 5. Свети Никола, 1746. година, ктитор – братство манастира Гргетега у Срему; 6. Богојављење (Крштење Христово) са сценама житија Светог Јована, 1746. година, ктитор Василије Бркић, патријаршијски протођакон у Сремским Карловцима; 7. Распеће Христово и страдање апостола са изгледом манастира Хопова, 1751. година, ктитор – пострижник манастира Ново Хопово, Павле Георгијевић, патријаршијски синђел; 8. Ваведење, 1751. година, ктитор – Прокопије Новаковић, епитроп Световаведењске (Горње) цркве у Сремским Карловцима; 9. Свети Стефан Штиљановић, 1753. година, ктитор – Вук Исаковић, пуковник.

Музеј Српске православне цркве у Београду чува вредну Збирку графика (дрвореза и бакрореза). Ови графички клишеи, бакрорезне плоче, некада су припадали српским манастирима, углавном фрушкогориским. У оквиру ове збирке посебну целину чине бакрорези Христофера Жефировића и Захарија Орфелина. Отисци са дрворезних клишеа направљени су 1998. године, поводом 800 година манастира Хиландар. Листови са бакрорезних плоча Христофера Жефировића отиснути су 1999. године.

Изложба је била отворена од 28. новембра до 5. децембра 2013. године.