Црква Ружица, посвећена празнику рођења Богородице, представља данас поштовано светилиште у оквирима бедема Београдске тврђаве. Подигнута је 1867. године и првобитно је требало да служи као војни храм. У ту сврху адаптиран је аустријски барутни магацин из четврте деценије 18. века. Приликом преправке здања подигнут је звоник и дограђена олтарска апсида. Према народном веровању, на овом месту се у средњем веку налазила истоимена црква, али за то нема никаквих потврда.

Сам назив цркве, Ружица, преузет је од много старијег паганског празника Розалије, који се прослављао тако што су учесници светковине били посипани латицама ружа. Како се православни празник Свете Тројице временски поклапао са античким Розалијама, многе цркве које су током средњег века подизане у српским земљама у народу су биле познате под именом Ружица.

Црква је тешко пострадала у време Првог светског рата 1915. године, а темељно је обновљена 1925. године, када је добила свој садашњи изглед. Пројекат обнове радио је руски архитекта Николај Краснов. Будући да је представљала војно светилиште, део ентеријера Ружице чине масивни полијелеји, рађени од трофејног оружја из Првог светског рата. Пред улазом у цркву налазе се две бронзане статуе, од којих једна представља средњовековног ратника из времена цара Душана, а друга српског војника с почетка 20. века. Ове скулптуре изливене су од топовских чаура.

Живопис у цркви урадио је 1938. године руски сликар Андреј Васиљевич Биценко (1886–1985). Поред уобичајених религиозних мотива и библијских сцена, на своду је приказана поворка српских владара, а на западном зиду, у композицији Проповед на Маслиновој гори, представљене су и неке савремене личности, на пример руски цар Николај II, краљеви Петар и Александар Карађорђевић и други.