-
1. ПАРК КАЛЕМЕГДАН
- Спомен-биста Радоја Домановића
- Спомен-биста Стевана Мокрањца
- Спомен-биста Јовану Дучићу
- Спомен биста Алексе Шантића
- Спомен-биста Милоша Црњанског
- Спомен-биста Јанка Веселиновића
- Спомен-биста Симеона Роксандића
- Спомен-биста Јовану Скерлићу
- Спомен-биста Јаши Продановићу
- Спомен-биста Марку Миљанову
- Фонтана Буђење
- Павиљон Цвијета Зузорић
- Гробница народних хероја
- Музички павиљон
- Савско шеталиште
- Спомен-биста Борисаву Станковићу
- Спомен-биста Ивану Горану Ковачићу
- Спомен-биста Јовану Суботићу
- Споменик Бранку Радичевићу
- Бео Зоо Врт
- Спомен обележје српским и руским ратницима из Првог светског рата
- Парк Калемегдан
- Јапанска чесма
- Спомен обележје предаје кључева
- Споменик захвалности Француској
- Фонтана Рибар
-
2. ГОРЊИ ГРАД
- Галерија и радионица старих заната у Унутрашњој Стамбол капији
- Сувенирница у Унутрашњој Стамбол капији
- Галерија у Унутрашњој Стамбол капији
- Остаци замка деспота Стефана Лазаревића
- Деспотова капија са Диздаревом кулом
- Мала капија Горњег града
- Зграда у којој је смештен Завод за заштиту споменика културе града Београда
- Карађорђева капија
- Леополдова капија
- Комплекс Зиндан капије
- Споменик деспоту Стефану Лазаревићу
- Дефтердарова Капија
- Чесма Мехмед паше Соколовића
- Спомен плоча одбране од Турске
- Споменик Победник
- Макета замка Деспота Стефана Лазаревића
- Равелин Краљ капије
- Краљ капија
- Велики или Римски бунар
- Дамад Али-пашино турбе
- Тврђавски топ
- Остаци римског каструма
- Барокна капија
- Сахат капија
- Сахат кула
- Војни музеј
- Унутрашња Стамбол капија
- Антички лапидаријум
- Бункер
- Зграда страже на Великом равелину
- Велики равелин
- Спољна Стамбол капија
-
3. ДОЊИ ГРАД
- Комплекс Источне капије Доњег града
- Мрачна капија
- Сава капија
- Бастион Светог Јакова
- Војна кухиња
- Доњи град
- Црква Ружица
- Капела Свете Петке
- Костурница бранилаца Београда
- Јакшићева кула
- Амам – старо турско купатило
- Велики барутни магацин
- Видин капија
- Капија Карла VI
- Кула Небојша
- Источно подграђе
- Остаци Митрополитског двора
- Приобални бедем
-
4. ЗАБАВА ЗА ДЕЦУ
-
5. РЕСТОРАНИ/КАФИЋИ
-
6. СПОРТСКИ ТЕРЕНИ
Средњовековно пристаниште
Пристаниште се пружало са спољне стране североисточног бедема, од Куле Небојше.

Мала барутана у Доњем граду
У непосредној близини Великог барутног магацина испод споменика «Победник», у западном подграђу, у време аустријске реконструкције настао је и један мањи магацин који је порушен приликом бомбардовања Београда 1944. године.

Остаци североисточног бедема Доњег града
Бедем је сачуван у висини од два до пет метара, али услед великог насипања терена и нивелационих радова у првој половини XVIII века, највећи део остатака бедема остао је испод нивоа тла.

Комплекс Источне капије Доњег града
Oва целина представљала је источни улаз у Доњи град са стране Дунава, односно Видин капије.

Мали степенишни силаз
Мали степенишни силаз чини део спољних фортификација на савској падини.

Велики степенишни силаз
Велики степенишни силаз представља данас најкраћу комуникацију између пристаништа на Сави и горњографских фортификација.

Мрачна капија
На старим плановима ова капија означена је као Каранлик капуси или Мрачна капија, што сасвим одговара њеном изгледу.

Сава капија
Сава капија се налази на главном прилазу који је са јужне стране, уз обалу реке Саве, водио ка Западном подграђу и даље Доњем граду.

Бастион Светог Јакова
Бастион је део приобалног бедема који је настао према пројекту Андреа Корнара крајем XVII века.

Пролом
Током допунских истраживања југоисточног бедема Горњег града Београдске тврђаве, археолози су дошли до остатака блокхауса из 18. века., грађевине која би највише одговарала савременом бункеру.

Зграда Главне страже
У време аустријске реконструкције тврђаве тридесетих година XVIII века подигнута је зграда у којој је смештена команда Београдске тврђаве – зграда Главне страже.

Барутни магацин у Горњем граду
У источном углу Горњег града, између остатака две касарне, све до Другог светског рата налазио се мали барутни магацин.

Касарна са североисточне стране Горњег града
Саградили су је Аустријанци двадесетих године XVIII века.

Касарна са југоисточне стране Горњег града
У Горњем граду, у непосредно у близини Сахат капије, на југоисточној страни данас су видљиви остаци подрума касарне коју су саградили Аустријанци двадесетих године XVIII века.

Јужна капија деспота Стефана Лазаревића
Југоисточни бедем Горњег града је настао у периоду између 1404. и 1427. године, за време деспотове владавине Београдом.

Остаци замка деспота Стефана Лазаревића
У северозападном делу Горњег града сачувани су остаци замка деспота Стефана Лазаревића.

Деспотова капија са Диздаревом кулом
Деспотова капија са Диздаревом кулом често се назива и Источном горњоградском капијом.

Мала капија Горњег града
Мала капија Горњег града налази се између споменика «Победник» и зграде у којој је смештен Завод за заштиту споменика културе града Београда, у некадашњем средњовековном бедему.

Зграда у којој је смештен Завод за заштиту споменика културе града Београда
Ова зграда грађена је крајем XIX века за потребе српске војске.

Карађорђева капија
Кaпиja сe нaлaзи уз jужни угao Вeликoг рaвeлинa, нaсупрoт спoљнoj Стaмбoл кaпиjи.

Спомен-биста Радоја Домановића
Спомен-биста Радоја Домановића постављена је 1973. године и рад је вајара Небојше Митрића

Спомен-биста Стевана Мокрањца
Спомен-биста Стевана Мокрањца постављена је 1964. године и рад је вајара Ристе Стијовића.

Спомен-биста Кости Таушановићу
Спомен-биста Кости Таушановићу, рад је вајара Ђорђа Јовановића из 1905. године.

Спомен-биста Јовану Дучићу
Спомен-биста Јована Дучића постављена је 1993. године поводом педесет година од смрти песника.

Спомен биста Алексе Шантића
Спомен-биста Алексе Шантића, постављена је 1968. године, рад је вајара Александра Зарина.

Спомен-биста Милошу Н. Ђурићу
Спомен-биста Милоша Н. Ђурића подигнута је 1978. године, рад је вајара Миодрага Живковића.

Спомен-биста Милоша Црњанског
Спомен-биста Милоша Црњанског подигнута је 25. октобра 1993. године поводом стогодишњице рођења писца и рад је вајара Дринке Радовановић.

Спомен-биста Јанка Веселиновића
Спомен-биста Јанка Веселиновића, рад је вајара Перише Милића из 1935. године.

Спомен-биста Симеона Роксандића
Спомен-биста Симеона Роксандића заправо је аутопортрет, постављен на Малом Калемегдану 1965. године.

Спомен-биста Војиславу Илићу
Спомен-бисту Војиславу Илићу, подигао је Одбор београдских девојака 1903. године

Спомен-биста Ђури Даничићу
Спомен-биста Ђури Даничићу, рад је вајара Петра Убавкића из 1891. године.

Спомен-биста Јаши Продановићу
Спомен-биста Јаши Продановићу, рад је вајара Сретена Стојановића из 1958. године.

Спомен-биста Марку Миљанову
Марко Миљанов (1833–1901) црногорски јунак, војсковођа, војвода и писац.

Скулптура Партизан са децом
Скулптура «Партизан са децом», рад је вајара Јелене Јовановић из 1950. године.

Скулптура Уморни борац
Скулптура «Уморни борац» урађена је у бронзи и настала је 1935. године на основу мермерног оригинала Томе Росандић који се чува у Народном музеју у Београду.

Скулптура Геније смрти
Декоративна фигура за пилон „Геније смрти“ вајара Ивана Мештровића настала је пред велику Међународну изложбу у Риму 1911. године.

Фонтана Буђење
Фонтана «Буђење» постављена је испред павиљона «Цвијета Зузорић» 1936. године и рад је вајара Драгомира Арамбашића.

Павиљон Цвијета Зузорић
Уметнички павиљон «Цвијета Зузорић» подигнут је на Малом Калемегдану 1928.

Леополдова капија
Леополдова капија налази се у најстаријем делу београдских бастионих фортификација,

Комплекс Зиндан капије
Зиндан капија подигнута је средином 15. века ради боље заштите Источне капије, која је у то време била главни улаз у град.

Споменик деспоту Стефану Лазаревићу
Бронзана фигура мушкарца са плаштом јесте споменик деспоту Стефану Лазаревићу, који представља својеврсну успомену на знаменитог српског владара, књижевника и градитеља, за чије владе је Београд први пут постао престоница Србије.

Дефтердарова Капија
Дефтердарова капија налази се насупрот Сахат-капији, готово на средини северозападног бедема Горњег града. Капија је добила назив у 18. веку, према речи турског порекла, дефтердар, којом се означавала функција регионалног заповедника финансија (интенданта).

Црква Ружица
Црква Ружица, посвећена празнику рођења Богородице, представља данас поштовано светилиште у оквирима бедема Београдске тврђаве.

Чесма Мехмед паше Соколовића
Чесма Мехмед-паше Соколовића представља једину задужбину овог знаменитог турског везира у Београду. У време када је подигнута, између 1576. и 1577. године, овај део тврђаве изгледао је потпуно другачије, па се чесма налазила у рову, испод моста који је водио ка главној капији замка (остаци ове капије налазе се насупрот чесме).

Спомен плоча одбране од Турске
У близини некадашњег улаза у замак деспота Стефана Лазаревића, код остатака покретног моста, постављено је спомен обележје које подсећа на највећу и најславнију битку у историји Београда, када је град стекао познати епитет бедем хришћанства.

Споменик Победник
Споменик „Победникˮ свакако представља најпрепознатљивији симбол Београда. Настао је у годинама пред Први светски рат, али је његово уобличавање трајало необично дуго.

Капела Свете Петке
Капела Свете Петке, заједно са Црквом Ружицом, представља једно од најпоштованијих светилишта у Београду.

Макета замка Деспота Стефана Лазаревића
Макета замка деспота Стефана Лазаревића, рад вајара Коље Милуновића, постављена је приближно у средишту средњовековног замка.

Костурница бранилаца Београда
Током борби за одбрану Београда 1915. године један број погинулих војника био је сахрањен уз бедеме Београдске тврђаве.

Јакшићева кула
Истурена топовска кула Источног подграђа Доњег града носи име према браћи Јакшићима

Равелин Краљ капије
Равелин који се налази испред капије на аустријским плановима носи назив „Лоренскиˮ, по лоренском пуку који је био смештен у тврђави у време двогодишње аустријске окупације 1688–1690. године.

Амам – старо турско купатило
Иако је познато као старо турско купатило, хамам у Доњем граду подигнут је тек у другој половини 19. века, у време када је турски гарнизон већ напустио Београд.

Велики барутни магацин
Импресивно здање, укопано у стени западног подграђа или тзв. Дунавске падине и настаоло у време велике аустријске реконструкције Београдске тврђаве.

Краљ капија
Данашња капија у југозападном бедему Горњег града потиче с краја 17. века, из времена када су изграђена прва артиљеријска утврђења која је пројектовао Андреа Корнаро.

Велики или Римски бунар
Римски бунар на Горњем граду није грађевина из античког доба, већ је много млађа, датира из прве половине 18. века. Име су му дали Београђани у 19. веку, истичући придевом римски његову старост и мистичност.

Капија Карла VI
Капија Карла VI налази се у склопу средњовековног североисточног бедема Доњег града

Дамад Али-пашино турбе
Шестоугаона грађевина у средишту Горњег града представља турбе (маузолеј) Дамад Али-паше и једну од ретких сачуваних турских грађевина у Београду.

Тврђавски топ
Тврђавски топ је тежак неколико тона и добар је пример одбрамбене артиљерије с краја XVIII века. Донет је с друге локације, пажљиво је реконструисан и данас представља украс јужног дела Горњег града и својеврсну атракцију Тврђаве.

Барокна капија
Промене у градитељским концептима током османске и аустријске управе над тврђавом нарочито су видљиве у комплексу Сахат капије, уз коју се данас налази још једна капија.

Источно подграђе
Колоквијални назив Источно подграђе данас носи мало утврђење на најистуренијем делу Дунавске падине.

Сахат капија
Иако старија по времену настанка, капија је добила име по кули са сатом. Првобитна капија била је пробијена у средњовековном бедему и од ње је до данас сачуван део свода грађен танким опекама, које се могу видети у унутрашњости капије.

Остаци Митрополитског двора
Археолошким истраживањима откривен је део мермерног надвратника митрополитске цркве Успења Богородице са ктиторским натписом деспота Стефана Лазаревића.

Сахат кула
Главни улаз у Горњи град данас представља капија са Сахат кулом. Кула са сатом била је препознатљив детаљ у турским чаршијама, док се у тврђавама јављала сасвим ретко, тако да се ова београдска кула по томе може сматрати неуобичајеним примерком.

Војни музеј
Иако је уредбом кнеза Милана Обреновића основан 10. августа 1878. године, музеј је отворен за јавност тек 1904. године у малој октоугаоној згради, над Римским бунаром, у Горњем граду.

Унутрашња Стамбол капија
За време великих радова на реконструкцији тврђаве током аустријске владавине Београдом 1717–1736. године изграђена су утврђења Југоисточног фронта на основу пројекта инжењеријског пуковника Николе Доксата де Мореза.
Приобални бедем
Настао је двадесетих година XV века за потребе одбране града са река, од западног подграђа до Куле Небојше.

Антички лапидаријум
Један део богате ризнице римских камених споменика из Сингидунума постављен је поред зграде Завода за заштиту споменика града Београда.
Бункер
Војни бункер на Горњем граду Београдске тврђаве (код споменика Победник) подигнут је почетком педесетих година 20. века.
Савско шеталиште
Са главног калемегданског шеталишта пружа се поглед на реку Саву и, даље, на Нови Београд и Земун. Oтуда и његово име, Савско шеталиште.

Зграда страже на Великом равелину
Приближно на пола пута између капија на Великом равелину налази се зграда тврђавске страже, окренута фасадом према Стамбол капији.

Велики равелин
Први равелин је изграђен према пројекту Николе Доксата де Мореза у трећој деценији 18. века. Током 18. века, у три темељне реконструкције, тврђава је претворена у модерну бастиону артиљеријску тврђаву.

Спољна Стамбол капија
Спољна Стамбол капија налази се на правцу главног прилаза тврђави. Испред ње је првобитно био постављен дрвени мост, који је крајем 19. века замењен земљаним насипом.

Спомен-биста Борисаву Станковићу
Спомен-биста Борисаву Станковићу подигнута је 1976. године. Рад је београдског вајара Небојше Митрића.
Борисав Станковић (1876–1927) био је велики српски књижевник. Рођен у Врању, где је и започео школовање. Наставља школовање у Нишу и Београду. Један је од најутицајнијих зачетника модерне српске прозе. Његово најпознатије дело је „Нечиста крв“.

Спомен-биста Ивану Горану Ковачићу
Спомен-биста Ивану Горану Ковачићу, рад је вајара Војина Бакића из 1969. године.
Иван Горан Ковачић (1913–1943), био је књижевник, преводилац и новинар. Његова поема „Јама“ доживела је велики број издања и превода. Издање на француском језику из 1948. године илустровао је чувени Пабло Пикасо.

Спомен-биста Јовану Суботићу
Спомен-биста Јовану Суботићу, постављена је 1896. године и рад је вајара Ђорђа Јовановића.
Јован Суботић (1817–1886), био је доктор филозофије, адвокат, српски песник и политичар.

Споменик Бранку Радичевићу
Споменик Бранку Радичевићу постављен је 1955. године. Рад је вајара Александара Зарина. Бранко Радичевић (1824–1853), српски романтичарски песник, првобитно је писао на немачком језику, а затим приступа српском књижевном кругу окупљеном око Вука Караџића. Умро је у Бечу, а године 1883. његови посмртни остаци пренети су и покопани на Стражилову, на Фрушкој Гори.

Бео Зоо Врт
Београдски Зоолошки, познат и као Врт добре наде, налази се у оквиру Београдске тврђаве, тачније на Малом Калемегдану.

Спомен обележје српским и руским ратницима из Првог светског рата
Подигнут је 2014. године у склопу манифестације обележавања стогодишњице од почетка Првог светског рата, поклон је Центра Националне Славе Русије и Фонда Андреја Првозваног, који су и покренули иницијативу за његово подизање.
Парк Калемегдан
Средином 19. века, након што је тврђава изгубила војну функцију, започело је уређење празног простора који је раздвајао београдску варош од утврђења, по узору на паркове европских метропола тог времена. Најстарији планови о уређењу Калемегдана потичу из 1867. године, а направио их је први београдски урбаниста Емилијан Јоксимовић.

Јапанска чесма
Јапанска чесма подигнута је августа 2010. године, у знак захвалности јапанском народу за донације које је Град Београд добио. Чесма је дело вајара Бојана Митровића.

Спомен обележје предаје кључева
Споменик подсећа на догађај из пролећа 1867. године који је означио ослобођење Србије од турске власти. Подигнут је поводом стогодишњице тог догађаја, 1967. године. Само место предаје кључева налази се неколико метара иза споменика и обележено је малом земљаном хумком око које су засађене тује.

Споменик захвалности Француској
Споменик захвалности Француској налази се у делу парка уређеном по угледу на француске паркове, са високим и фино обликованим четинарима и цветним лејама. Подигнут је у знак захвалности српског народа за помоћ коју му је Француска пружила током Првог светског рата, о чему сведочи и натпис на задњој страни постоља: „Волимо Француску као што је она нас волела 1914–1918”.

Фонтана Рибар
Фонтана се налази у средишту најстаријег дела парка Калемегдан. Скулптуру рибара који се бори са змијом, изливену у бронзи, поручили су београдски општинари од познатог вајара Симеона Роксандића, а он ју је извајао за време свог боравка у Риму, 1906. године.

Ова страница користи колачиће како бисмо вам обезбедили најбоље корисничко искуство. Уколико наставите да претражујете страницу, пристајете на коришћење колачића.
СЛАЖЕМ СЕ САЗНАЈТЕ ВИШЕ